Juče kada sam se vratio sa posla žene mi je rekla sa suzama na licu da je izgubila bebu. 5 godina smo pokušavali da dobijemo bebu i kada mi je to rekla bukvalno sam se srušio na pod od šoka.

Mislio sam da ću od tuge i bola da umrem istog trenutka, a onda se ona nasmijala i rekla da se samo šali. Tada sam u bijesu skočio sa poda i zamahnuo da je udarim, ali sam u bitnom trenutku uspio da se obuzdam.

Te sekunde ili čak i kraće vrijeme kroz glavu mi je prošlo bukvalno milion stvari. Nikada joj ovo neću oprostiti, zaboraviti i mislim da bi se njena glupa šala po nju baš loše zvršila da u to bitnom trenutku nisam pomislio na bebu koja je u njenom stomaku.

Ne mogu da vjerujem da se neko može šaliti na takav način. Znamo se skoro 10 godina i ovo me baš, BAŠ IZNENADILO od nje. Baš se loše osjećam ?