“Mnogo me je ovo povrijedilo danas. Otišla sam u bolnicu na specijalistički pregled, imam jedan deformitet od rođenja.

Sestra me je prozvala i ušla sam, ali doktor i asistenti koji su mene čekali nisu skontali jer je u uglu jedna druga grupica nešto drugo radila pa je bilo malo bučnije.

Ja sam stajala par minuta čekajući da me primijete jer sam mislila da kao završavaju nešto pa da ne smetam, a onda sam shvatila da nisu vidjeli da sam već ušla i da gledaju moje papire i podsmijavaju se mojoj dijagnozi.

Toliko sam se jadno osjećala stojeći tamo, ni da priđem, ni da se okrenem i odem…

Navikla sam da me ljudi gledaju ispod oka, ali bar bi ljekari trebalo da imaju razumjevanja za sve ljudske sudbine…”

(Izvor: Ispovesti.com)