Odnos svekve i snaje je veoma komplikovan i kompleksan, a da bi uspeo, potrebno je mnogo rada i truda

Imam šesdeset godina, a moj sin dvadeset sedam. Studira i radi. On ima devojku sa kojom je iznajmio stan. Nekoliko meseci sam sebe ubeđivala da je to njegova stvar, da nije više mali, da zna šta radi, a onda je pao jedan ispit, pa drugi, e tu sam morala da se umešam…

Dogovorila sam se sa mužem, pa smo njih dvoje pozvali da žive kod nas u kući. Cilj je bio da sin radi manje kako bi imao vremena za učenje.

Tako je i bilo. Sin i “snaja” su se smestili u njegovu “momačku” sobu. To je bio prvi put da sam sa njom razmenila nešto više reči. Saznala sam da ona ne radi, te da je na prijašnjem poslu dobila otkaz jer je kasnila svaki dan.

“Imam problem, ne mogu rano da ustajem,” požalila se….

Znala je ceo dan da presedi ispred kompjutera igrajući igrice, a zatim je tri dana neprestano spavala. Nije imala želju da uradi bilo šta po kući. O tome da je nešto novčano doprinosila da i ne spominjem.

Ja sam prala njen donji veš koji je bez srama ostavljala u korpu za prljav veš.

“Ona nema srama,” žalila sam se mužu. Prvi put u životu naletela sam na parazita u pravom smislu te reči i pogodi se baš da je taj parazit moja snaja.

Išla sam po kući i očajno vrtela glavom pitajući muža: “Šta da radim?” Terala sam muža da priča sa sinom o njoj, da bi sin na kraju rekao: “Htela si da dođemo kod vas da živimo, pa evo nas!”

Suprug nije mogao da podnese ovu situaciju u kući pa me je pitao:

“Jesi li pokušala da razgovaraš sa snajom otvoreno?”

“Ona ne planira,” rekla sam mu.

“Šta ne planira?”

“Pa to je njen odgovor na sve! Kad je pitam da mi pomogne da skuvamo ručak, ona kaže: “Nisam planirala da kuvam danas!” Kada je pitam da mi pomogne da kupim namirnice, ona kaže: “Nisam planirala da izađem napolje danas!””

Prošlo je par dana a njeno parazitiranje se nastavilo. Nije studirala, nije radila, samo je sedela u toj sobi i igrala igrice i čekala da moj sin dođe sa posla…

Nisam mogla da je shvatim. Ja sam radila od svoje osamnaeste godine, sve što smo imali, muž i ja smo sami stekli.

Jednog dana sinula mi je sjajna ideja. Kada sam krenula na poštu da platim račune odlučila sam da otkažem internet.

Kada sam došla kući, snaja me čekala sa pitanjem zašto nemamo internet, a ja sam jednostavno odgovorila:

“Ne planiram više da plaćam internet!”

Nakon samo par dana, mladi par je odlučio da se preseli kod roditelja moje snaje. Tamo su imali internet i sve što im je trebalo… Kod mene dolaze povremeno vikendima na ručak i tako to….

Još uvek me povremeno muž zeza pa kada mu kažem da izbaci smeće ili da okopa baštu, on zna da kaže: nisam planirao! Ali brzo to sasečem u korenu!”

STIL