Danas sam ušo u poluprazan bus i odma sam vido jednu ribu koja je sjedila sama pri zadnjem kraju i bila je na oko ono baš dobra
I ja se napravim majmun i sednem baš do nje iako je bilo sve prazno jer sam se nadao da ćemo nešto da se upoznamo itd. Međutim kad je bus krenuo, prije nego da sam nešto i reko, ona se upuvala tako gadno da sam htio da bacim peglu, mislim – nije se čulo ništa, ali je tako zakandisalo da mi se želudac naopačke izvrno.
Mislim – ona je sigurno jer nema ko drugi, jer je prazan bus skroz. Možda joj je to bila hemijska odbrana od pokušaja starta muškaraca, ako jeste – funkcioniše perfektno, izašo sam na sljedećoj stanici…