Brak se često prikazuje kao izvor sreće, ljubavi i podrške, ali u stvarnosti, ponekad on može postati izvor stresa i patnje, naročito za žene. Mnoge žene, naročito one koje su se našle u nesretnim brakovima, govore o tome kako je brak promenio njihov život na način koji nije pozitivan. Iako se često spominju nesretni brakovi u kontekstu određenih pesimističnih i dramatičnih izjava, problem nije sam brak, već kako se žene u njemu ponašaju i koje osobine preuzimaju.
Iako nije uvek jednostavno prepoznati kada brak postane destruktivan, postoje određene pojave koje žene čine previše žrtvama. Tri takve pojave, ili takozvana “Tri S” faktora, mogu ozbiljno naškoditi ženi u braku: međuzavisnost, spajanje i nisko samopoštovanje.
Međuzavisnost: Ključna prepreka za srećan brak
Jedan od glavnih razloga zašto žene postaju nesrećne u braku je međuzavisnost. Ovaj fenomen podrazumeva situaciju u kojoj partneri, posebno žena, postaju previše zavisni jedni od drugih u emocionalnom, finansijskom i mentalnom smislu. Međuzavisnost može biti destruktivna kada jedna osoba postane emocionalno potpuno zavisna od druge. Nažalost, mnoge žene, posebno one koje su u braku sa alkoholiziranim partnerima, kockarima, ili stalnim domaćicama, postanu zarobljene u ovakvom ciklusu.
Žene koje se nađu u takvim ulogama često gube svoju unutrašnju snagu i energiju, koja bi mogla biti usmerena na lično ispunjenje, pa umesto toga ta energija biva “apsorbirana” od strane partnera. Ove žene postaju “spasilice”, stavljajući potrebe partnera i porodice ispred svojih, što ih čini stalno iscrpljenim i duhovno iscrpljenim. Ne samo da postanu emocionalno iscrpljene, već često i fizički gube kontakt sa sopstvenim potrebama, interesovanjima i željama.
Ovaj problem je naročito izražen u kulturama gde se romantizuje žrtvovanje i dužnost, a ženu se često vidi kao osobu koja mora da stavi sve na stranputicu zarad porodice. U tom procesu žena polako zaboravlja ko je i šta želi u životu. U mnogim slučajevima, takve žene postanu “nevidljive”, jer njihova ličnost, ambicije i želje bivaju potisnute.
Spajanje: Kada “mi” postane važnije od “ja”
Još jedan od razloga zašto žene mogu postati nesrećne u braku jeste spajanje. Spajanje se obično događa kada žena postane previše vezana za članove porodice koji zavise od nje, kao što su mala deca ili bolesni rođaci. U početku, ova uloga može biti nužna i plemenita, jer mnoge žene moraju da brinu o porodici i voljenima. Ipak, problem nastaje kada se ova uloga previše “fiksira” i žena postane apsolutno posvećena životu za druge, zanemarujući sopstvene potrebe.
Ovo spajanje, kada se žena sve više poistovećuje sa ulogama koje preuzima (majka, sestra, domaćica), može postati preterano. U situacijama kada je žena preopterećena odgovornostima, “mi” postaje važnije od “ja”. Umesto da se posveti i svom ličnom razvoju, interesovanjima i potrebama, ona je stavljena u poziciju da stalno “daje” bez da dobija bilo šta zauzvrat. Nažalost, ovo spajanje može da traje godine, pa čak i decenijama, kada porodica ne prestaje da očekuje da žena bude “stijena” na kojoj sve stoji.
Ova dinamika često se dešava u porodicama u kojima nije prepoznata važnost emocionalne ravnoteže. Žena, iako je obasuta sa ogromnom odgovornošću, nije često prepoznata kao osoba sa sopstvenim potrebama. Problem se javlja kada porodica zaboravi da pitaju ženu šta ona zapravo želi, šta joj treba, kako bi bila srećna i ispunjena. “Izgubljena” žena postaje nesvesna sebe, jer je stalno u službi drugih.
Nisko samopoštovanje: Podložnost emocionalnoj manipulaciji
Treći faktor koji može ozbiljno naškoditi ženi u braku je nisko samopoštovanje. Žene sa niskim samopoštovanjem često veruju da se moraju stalno dokazivati, da zadovolje sve želje svog partnera, ili da ugađaju njegovim potrebama kako bi bile voljene i prihvaćene. Ove žene se često „šunjanju“ oko svojih partnera, pokušavajući da zadovolje njegovu želju za pažnjom i ljubavlju, iako zanemaruju svoje vlastite.
Kada muž ili partner ne poklanja dovoljno pažnje ili ne brine o izgledu i emocionalnim potrebama svoje žene, ona postaje podložna manipulacijama. Nisko samopoštovanje može da izazove ženu da traži “potvrdu” svog postojanja, često u pogrešnim mestima, kao što su zahtevni odnosi. Žene koje imaju visoko samopoštovanje neće dozvoliti da se ponašaju kao “sluge” i postavljaju granice kada je to potrebno. Međutim, žene sa niskim samopoštovanjem često se vežu za destruktivne odnose, gde se osećaju “iskorišćeno” i gde njihov glas nije važan.
Nisko samopoštovanje takođe može izazvati žene da pretrpe loš brak i ostanu u njemu zbog straha da neće pronaći bolji, ili zbog verovanja da nisu dovoljno dobre da zasluže ljubav i poštovanje. Žene koje ne veruju u sebe često ostaju u vezi i daju previše, dok ne dođe trenutak kada jednostavno nestanu u tom procesu.
Na kraju, problem nije u braku kao takvom, već u neuskladenim i nezdravim ulogama koje se razvijaju u takvim odnosima. Kroz međuzavisnost, spajanje i nisko samopoštovanje, žene mogu lako izgubiti sebe i zaboraviti šta je zapravo važno za njih. Iako brak može biti izvor podrške i ljubavi, u lošim brakovima, žena može postati “nevidljiva”, žrtvujući svoje želje i potrebe za dobrobit drugih.
Zdrav brak, u kojem su oba partnera ravnopravna i podržavaju jedno drugo, može biti divan. Međutim, kada žena zaboravi na svoje emocionalne i fizičke potrebe, brak može postati teret koji je gazi. Važno je da žene u braku zadrže svoju autonomiju, postavljaju jasne granice i vode računa o svom samopoštovanju. Samospoznaja je ključ za srećan i ispunjen život, kako u braku, tako i izvan njega.