Svetski poznati kuhinjski guru Ljubica Komlenić priča najvažnije detalje Dokovićeve ishrane, ali i upozorava sve da budu oprezni prilikom pripreme mesa.

Ipak, o Noletovom meniju se oduvek pričalo i dok ga neki smatraju rigoroznim, mnogi obožavaoci dive se njegovoj upornosti i upornosti.

Ljubicu je upoznao pre šest godina na turniru u Rimu, gde je rukovodila timom od 300 kuvara koji pripremaju hranu za takmičare i VIP goste. Porodica Đoković je videla njeno ime i prezime na uniformi, pa su je pitali da li je iz Srbije i tako je sve počelo.

“Novak mi je prije svega prijatelj i sve što radim za njega je prijateljsko. Upoznali smo se u Italiji. Moje ime i prezime su ispisani na jakni i on i njegovi roditelji su me tamo prepoznali. To smo mi Put zajedno. Dvoje mesecima kasnije počeli smo da radimo zajedno. Noel je sjajan momak“, rekla je Ljubica.

Ljubica je sa 19 godina otputovala u Italiju i tamo završila gastronomsku školu. Otišla je u kuhinju iz čiste radoznalosti i prala suđe dvije sedmice. Počela je da studira, a godinu dana kasnije postala je kuvar u restoranu. Danas je Michelin koordinator u Italiji, radeći s kuharima s Michelinovim zvjezdicama, kao i vrhunskim slastičarima Italijanske akademije slastičara.

“Sa 19 sam spakovala kofer i otišla u Italiju i započela karijeru. Sada sam jedina žena u svetu kulinarskog suđenja sa najvišom licencom A nivoa i sudim zemlje u timu svetskih takmičenja. “Obučavam 200 kuvara sa jedna do tri Michelinove zvjezdice u tehnici kuvanja.To je moja specijalnost. Ovo kažem jer već 12 godina koristimo ultrazvučno kuvanje, ultrazvučnu tehnologiju”, rekla je Ljubica, gostujući u emisiji Ace Eleven na TV K1.

Iako je poznato da je Novak izbacio gluten iz ishrane, Ljubica je rekla da to niko ne treba da radi sam i da o toj temi treba više razgovarati. Napomenuo je da su sastav i temperatura pripreme hrane najvažniji faktori zbog pravilnog unosa proteina, soli i minerala.

“Ako nema problema, jesti hranu bez glutena nije zdravo jer bezglutensko tijesto sadrži škrob i ako je neko nesvjestan ili neupućen, nije preporučljivo koristiti bilo kakav bezglutenski pripravak. Ako meso pečemo na 200 stepeni, Za formiranje dobre hrskavice sagoreva se sva mast, postaje negativan holesterol, a protein nestaje.Tako se ponašaju i ribe.Međutim, ako kuvamo pasulj na temperaturi od sto stepeni, ne ugrožavamo proteine ​​u ishrani. Zna to i Novak, jede više proteina nego ribe i mesa.Novakova ishrana je sasvim u redu jer unose dovoljno proteina, soli, vitamina, minerala i sve to na zdrav način Kompletna ishrana koja vam je potrebna”, rekla je Ljubica.

On je dodao da Đoković jede voće, povrće, semenke, orašaste plodove i mahunarke, kao i kinoju i pirinač.

“Poštujem sastojke kada kuvam, sve kuvam na nižoj temperaturi da sačuvam hranljive materije i boju, a najvažniji sastojak u svemu što kuvam je naravno ljubav”, iskrena je Ljubica.

Iako najbolji teniser svijeta ne jede hranu životinjskog porijekla, i dalje uživa u tradicionalnim jelima, ali u veganskim verzijama.

“Ovo su balkanski specijaliteti, poput salme sa kiselim kupusom i ćevapa, ali Novaku ih spremamo na veganski način. Nisu mu omiljena jela, ali su mu bliska, pa bi nam ponekad ova jela pripremali da ga podsetimo. “Okusi”, rekla je jednom prilikom svog boravka u Komlenichu.

Meni za 1 dan u Norwalku:

Doručak: Čaša tople vode nakon buđenja, dvije supene kašike mauka meda, organske ovsene pahuljice bez glutena sa brusnicama, grožđicama, suncokretovim semenkama i bademima

Grickalice: hljeb bez glutena, krekeri od avokada i tune

Ručak: zelena salata, pasta bez glutena (dodati pirinač, šparoge, veganski sir i paradajz)

Grickalice: sos od jabuke od indijskih oraščića, dinja

Večera: Cezar salata sa dresingom, supa od povrća, filet lososa, prženi paradajz i marinada

Jelena Đoković je otkrila i svoje navike u ishrani, koje su joj omogućile da se godinama ne ugoji ni gram.

“Ne jedem meso, ribu, mlečne proizvode ili šećer. Moja ishrana je 70% sirova, 30% kuvana (supe, testenina, kinoa, pirinač). Nemam problema sa glutenom, ali ipak radije izbegavam Da li je teško? Ne, ne ako znaš zašto to radiš i dobro razumeš. Da, teško je pronaći pravu, pripremljenu hranu na zdrav način. Zato su organizacija i dobra informisanost od presudnog značaja. “, zaključila je.