Ubodi stršljena mogu biti kobni, kao što je bio slučaj kada je pre nekoliko dana preminula žena iz Čačka, međutim malo ko zna da ukoliko se ovaj insekt ubije preti kazna od pola miliona do dva miliona dinara.

Ubijanje stršljena, bilo to čak i u samoodbrani, kažnjivo je prema Zakonu o zaštiti prirode koji se odnosi na ugrožavanje zaštićenih vrsta, u šta se ubraja stršljen.

Ne samo zato što ne znaju da stršljeni zaštićeni, već građani pokušaju sami da reše problem, što im vrlo često ne pođe za rukom, te može doći do fatalnog ishoda od njegovog uboda.

Ali, postoji i problem – koga pozvati.

Uglavnom taj posao obavljaju stručne veterinarske službe, jer se gnezda ne uništavaju već se prenose na mesta na kojima nema ljudi u okruženju.

U svakom većem gradu postoje takve službe.

Poslednjih godina povećava se broj stršljenova čija su gnezda locirana u neposrednoj blizini ljudi. Bilo koje skriveno mesto u domaćinstvu može biti pogodno za zajednicu stršljenova. To je skoro svako mesto koje ne kisne.

Primera radi, ose prave gnezdo veličine pet ili šest, pa i do dvadesetak centimetara. Kod stršljena je to gnezdo nekada veliko kao fudbalska lopta, a ima primera velikih i kao otvoreni kišobran.

Po sastavu otrov stršljena je manje toksičan od otrova osa, ali je žaoka stršljena deblja i duža, pa probija u dublje slojeve kože i izaziva veći osećaj bola i crvenilo.

Prema uputstvima lekara, mere prve pomoći su vađenje žaoke pincetom, ukoliko je u koži, i stavljanje hladnog obloga na mestu uboda. Ukoliko je ubod u predelu usta ili grla, može se pojaviti i burnija reakcija.

Povređenom, ukoliko je moguće, treba dati led koji mora držati u ustima i na taj način pokušati da smanji oteklinu.

Kurir.rs/Nova