Prije deset godina ostavila sam tek rođenu bebu i dečka i otišla u jedan manji grad u Engleskoj.

On je rekao da ako odem ne želi ni da čuje za mene i to sam ispoštovala, nisam se ni javljala ni vračala kući deset godina. Sad sam došla i pokucala im na vrata.

Otvorila mi je njegova žena koja je trudna s njihovim drugim djetetom i pustila me u kuću (bila je sama, a mi se znamo iz viđenja od prije)

Rekla je da se ja jako rijetko spominjem i da moje djete nju zove mama.

Kad je on došao s djecom svi smo se skamenili, a kad sam vidjela moje djete samo sam počela plakati. Rekao mi je lijepo i smireno da izađem van. Godinama nisam ni razmišljala o njima, a sada bih rado bolje upoznala svoje dijete.

Ne želim ništa više, samo da malo porazgovaramo.”