“Imam u komšiluku jednu baku od 78 godina koja živi sama i ponudila sam se da joj kupim u radnji šta joj treba.

Napravila mi je spisak gdje je bilo i brašno nekog određenog tipa.

Kad sam otišla u radnju, nije bilo tog brašna, već samo 2 pakovanja nekog drugog tipa i radnica mi kaže kako je to sve što imaju i da bolje uzmem dok i to neko nije kupio.

Uzmem to, takva je situacija, bolje išta nego ništa.

Kad sam to donijela komšnici, žena mi se izderala što joj nisam kupila ono koje mi je rekla, izvrijeđala me kako sam nesposobna, iako sam joj objasnila situaciju. Još kaže da joj dugujem te pare koliko je to brašno koštalo.”

(Ispovesti.com)