Sama kod kuće. Roditelji poslom van države, brat na ekskurziji. Znači sama sam u DRŽAVI.

Neko mi uveče u 10 zvoni na interfon kaže komšinica, ja otvorim iako nemam pojma ko je (naivno od mene). Uključim kameru da vidim ulaz i prizemlje zgrade, nema nikoga.

Nakon 5 minuta zvoni mi fiksni (ne sjećam se da je ikad zvonio, svi nas zovu na mobilne telefone), kaže neka žena traži Nikolu, kažem pogrešan broj. Nakon par minuta zvoni mi neko na vrata ja pogledam kroz špijunku i vidim… samo 2 figure, jer svjetla na spratu nisu radila par dana.

Nisam otvorila ali vidim da su uhvatili kvaku vrata i pokušali da uđu, gledaju da li je otključano. Imam nova vrata stana koja su baš debela i nema šanse da iko probije, ali ljudi moji ja sam se odsjekla.

I nije da živim u nekom napuštenom kraju ili nekoj staroj zgradi, ovo je prilično nov kraj u gradu. Nisam 3 dana iz kuće izašla misleći da su sigurno negdje u blizini i da će me pratiti.